Putopisi
Putopisi
-
„Njujork, at last. Bilo je krajnje vreme da se napusti lagodna usporenost evropskih noći i njihov pojednostavljen luksuz. Vreme je da se nešto učini bez razmišljanja, vreme za taj krajnje izlišan potez, vreme za obavezni hir, koji bi bio opravdan samim odsustvom potrebe za istim.”– Frederik Begbede Nije ovo bila samo posjeta Njujorku, bilo je
-
Nakon što sam dobro pretresla što će mi i neće falit iz Amerike, a pisala sam o tome ovđe, vrijeme je da se osvrnem na osjećaje prema 🇲🇪 s pređenih 10.000km. Interesantan fenomen zapažam prilikom dužih putovanja, a to je disocijacija ličnosti u izvjesnoj mjeri. Inače me tema disocijativnog poremećaja identiteta kopka, ali o njoj
-
English version Ahoj! Na drugom smo dijelu sage o putešestvijama po Americi. Kako tuđe odista nije uvijek slađe, u ovom segmentu osvrćem se na ono što mi se nije dopalo u Americi. Ne postoji utvrđen hronološki red kojim bi se djelovi čitali, ali predlažem da se krene redom, od So long, Windy City. Iz Amerike
-
English version Za razliku od Emili, ja sam bila prvo u Parizu, a potom u Čikagu. Za razliku od Emili, ja nemam zgodnih muškaraca koji mi komplikuju život. Na koncu, za razliku od Emili, ja sam se potrudila da učim francuski. Trenutno sam 600+ dana bez prekida na Duolingo, premda je to mali trud, iako
-
Iz petnih žila upirem da ne počnem ovaj putopis citatom zbog kog se bljucka, ali koji ipak sadrži istine. Čini se da način na koji se kazuje i osoba koja kazuje prevaga u odnosu na ono što se kazuje. Svi moji napori sad prelaze da ovaj način na koji se kazuje bude dostojan madeirske avanture.
-
Sad kad je kuća sređena, a turska kafa (Grci, izvinite) skuvana pravo iz mediteranske kuhinje poslužena uz Kitron liker direktno sa Naksosa, može se zapisati koji redak o Mediteranu. Nakon devet dana proputovanja i oko 3000 pređenih kilometara, izazov je preslikati impresije koje se još talasaju. Brojimo sitno Dugo čekan, prijeko potreban i debelo zaslužen
-
Nakon što su prva tri dana protekla intenzivno, sedmica se nastavila u istom duhu. Jeudi, 20 avril Ako smo juče preskočile stepenice do drugog sprata Ajfelovog tornja, danas smo svakako ispratile vrtoglavo-spiralne 284 do vrha Trijumfalne. J. je predvodila grupu koja se nekako našla za nama jakim tempom i nekoliko od njih zastalo je da
-
Protekla je neđelja dana otkako sam u Parizu, pa je red da se napravi još jedna retrospektiva. Prosto je nemoguće raditi to na dnevnom nivou, iako sam dobro počela s prvim danom. O nekim mjestima i iskustvima ću detaljnije pisati u posebnim objavama, jer to zaslužuju. Lundi, 17 avril Viđela sam danas na nekoj Facebook
-
*Za politički nekorektne opaske: “Ako ti se ne sviđa, ti izađi.” Dobro veče iz Pariza. Nakon malo više od 24 sata red je da saberem prve utiske, a preplavljena sam; toliko da svako malo vadim iz torbe notes da upišem još koju misao. Ovo je putovanje počelo suzama, vjerovali ili ne. Ostavila sam moju ljubimicu
-
🇲🇪 🇬🇧 Svakog puta sebi obećam da ću pisati čim se vratim s putovanja, ako ne i na samom putovanju. I slažem, očigledno. Ono što je dobro jeste da su utisci i dalje jaki. Tenerife, najveće ostrvo u grupi Kanarskih, i dalje me zove. Zov miline. Every time I promise myself that I will write
Anima Mundi 